Fiksne boje proizvode se jednim ili uz pomoć više rotirajućih točkova boja unutar uređaja. Svetlosni snop se filtrira preko specijalnih dihroičnih staklenih filtera radi proizvodnje, odnosno menjanja boje svetlosnog snopa. Uređaji sa dva fiksna bojena dihroična točka mogu dobiti novu boju pomoću substraktivnog mešanja boja. Prednost fiksnih boja je u tome što pružaju dobre zasićene boje kao što su crvena i tamno plava, dok su nedostaci ograničenje broja boja dostupnih dizajneru svetla. Još jedna mana jeste to što se boja ne može staviti polako, da bi se dobio efekat pretapanja, već svetlosni snop odmah postaje obojen. Motor koji pomera točak sa bojama je spor, i u tom slučaju dok prebaci do određene boje, vide se sve ostale koje se nalaze na točku sa bojama pre željene.
Varijabilnim mešanjem boja dobija se širok spektar boja, a to je moguće učiniti na dva načina: substraktivno i aditivno mešanje boja.
Za substraktivno mešanje boja koriste se varijabilni CMY filteri, dok se za filtriranje različitih količina sekundarnog spektra vidljive svetlosti kontrolišu tri gradijenta boje. Mešanjem sledećih boja - cijan, magenta i žute, u različitim odnosima, proizvodi se širok spektar korisnih boja. Substraktivno ove tri boje, odnosno tri filtera, oduzimaju boju od izvora svetla, kako bi dobili određenu boju. Pošto su varijabilni gradijenti sa njima se mogu dobiti fina pretapanja boja, koja su jako prijatna ljudskom oku i isključuju prelaženje iz boje u boju koje se dešava kod fiksnih boja, te ona do iduće željene jednostavno "izbledi". Problem kod CMY mešanja boja je što se ovim putem ne mogu proizvesti zasićene boje.
Aditivno mešanje boja izvršavaju automatizovana rasvetna tela koja imaju bojene LED diode kao izvor svetlosti. Uz pomoć tri osnovne boje - crvene, zelene i plave dobijaju se sve ostale željene boje, a u pitanju je prilično širok spektar. Takođe, prelazi između boja, odnosno pretapanja, veoma su suptilna, te nema naglog prelaženja iz boje u boju, osim ako korisnik to ne želi. Budući da je sam izvor bojen, tako su i one prilično zasićene, te samim tim ne postoji problem zasićenosti kao kod CMY izvora.
Međutim, ni aditivno RGB mešanje boja nije idealno, i takođe ima svoje nedostatke. Problem je dobiti belu svetlost, odnosno svetlo koje sadrži celi kontinualni vidljivi spektar kao što je sunčeva svetlost, jer ga LED diode nemaju već imaju samo pikove u njegovim određenim delovima. Samim tim, ni temperatura boje nije merljiva, dok svetlost od LED dioda uvek vuče ka plavkasto-zelenkastoj nijansi. Kako bi udovoljili potrebama dizajnera svetla, dizajneri sve češće prave uređaje sa LED izvorima svetla koji pored crvene, zelene i plave diode imaju još i belu kako bi omogućili dobijanje što bolje i usklađenije bele svetlosti sa mogućnostima promene temperature boje, kao i svih ostalih boja.
U idućem tekstu pisaćemo nešto više o svetlosnim efektima, kao i o zumu i fokusu.
Nazad na novosti